Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a održava se 1. decembra svake godine. To je prilika da se ljudi širom sveta ujedine u borbi protiv HIV-a, da pokažu podršku ljudima koji žive sa HIV-om i da obeleže uspomenu na one koji su umrli od AIDS-a.

Na globalnom nivou, procenjuje se da 38 miliona ljudi ima ovaj virus. Iako je virus identifikovan tek 1984. godine, više od 35 miliona ljudi umrlo je od HIV-a ili AIDS-a, što ga čini jednom od najrazornijih pandemija u istoriji.

Danas je postignut naučni napredak u lečenju HIV-a i postoje zakoni koji štite ljude koji žive sa HIV-om.

Svetski dan borbe protiv AIDS-a važan je jer podseća javnost i državu da HIV nije nestao – i dalje postoji vitalna potreba za prikupljanjem novca, povećanjem svesti, borbom protiv predrasuda i poboljšanjem obrazovanja.

Evo nekoliko činjenica o HIV/AIDS-u:

26 miliona [25,1 miliona – 26,2 miliona] ljudi pristupilo je antiretrovirusnoj terapiji do kraja juna 2020. godine.
38,0 miliona [31,6 miliona –44,5 miliona] ljudi globalno je živelo sa HIV-om u 2019. godini.
1,7 miliona [1,2 miliona –2,2 miliona] ljudi se zarazilo HIV-om 2019. godine.
690 000 [500 000–970 000] ljudi je umrlo od bolesti povezanih sa AIDS-om u 2019.
38,0 miliona [31,6 miliona –44,5 miliona] ljudi globalno je živelo sa HIV-om u 2019. Od njih je 36,2 miliona [30,2 miliona – 42,5 miliona] odraslih i 1,8 miliona [1,3 miliona –2,2 miliona] dece (0–14 godina).

rikošet ilustracija /Borba protiv HIVa

81% [68–95%] svih ljudi koji žive sa HIV-om znali su svoj HIV status.
Oko 7,1 milion ljudi nije znalo da živi sa HIV-om.
85% [63–100%] trudnica koje žive sa HIV-om imale su pristup antiretrovirusnim lekovima kako bi sprečile prenos HIV-a na svoje dete u 2019. godini.
Nove HIV infekcije smanjene su za 40% od vrhunca 1998.
Tuberkuloza je i dalje vodeći uzrok smrti među ljudima koji žive sa HIV-om, čineći oko jedne treće smrti povezane sa AIDS-om.

Globalni odgovor na HIV pretrpeo je najveći zastoj u poslednjih nekoliko decenija, upozorava novi izveštaj UNAIDS-a pod nazivom „Prevazilaženje poremećaja, transformacija odgovora na HIV“.

Agencija UN detaljno je opisala duboke posledice smanjenja međunarodnog finansiranja i nedostatka globalne solidarnosti, što je izazvalo udarne talase u zemljama sa niskim i srednjim prihodima koje su najteže pogođene HIV-om.

„Kriza finansiranja je istakla krhkost napretka za koji smo se toliko borili“, rekla jeizvršna direktorka UNAIDS-a Vini Bjanjima (Winnie Byanyima).

„Iza svake tačke podataka u ovom izveštaju stoje ljudi – bebe i deca koji nisu obhvaćeni testiranjem na HIV ili ranom dijagnozom, mlade žene su odsečene od preventivne podrške i zajednice koje su iznenada ostale bez usluga ili nege. Ne možemo ih napustiti. Moramo prevazići ovaj poremećaj i transformisati odgovor na sidu“, rekla je ona.

Prema izveštaju, preventivne službe, koje su već bile pod pritiskom i pre krize, najteže su pogođene.

Ukidanje programa prevencije HIV-a, osmišljenih sa i za mlade žene, lišilo je adolescentkinje i mlade žene usluga prevencije HIV-a. Mentalnog zdravlja i nasilja zasnovanog na polu u mnogim zemljama.

To dodatno povećava njihovu ranjivost: već 2024. godine, bilo je 570 novih HIV infekcija svakog dana. Među mladim ženama i devojčicama uzrasta od 15 do 24 godine širom sveta.

Organizacije koje vode zajednice – okosnica odgovora na HIV. Sposobne da dopru do najranjivijih – izveštavaju o široko rasprostranjenim zatvaranjima, pri čemu je više od 60 odsto organizacija koje vode žene obustavilo svoje osnovne programe.

Neuspeh u ispunjavanju globalnih ciljeva za 2030. godinu predstojeće Globalne strategije za borbu protiv AIDS-a mogao bi dovesti do 3,3 miliona dodatnih novih HIV infekcija između 2025. i 2030. godine.

Kriza finansiranja se odvijala u kontekstu pogoršanja ljudskih prava širom sveta, sa posebno teškim posledicama za marginalizovane populacije.

Od početka godine, broj zemalja koje kriminalizuju istopolne seksualne odnose i izražavanje roda povećao se prvi put otkako je UNAIDS počeo da prati krivične zakone 2008. godine.