Sve o iranskim raketama koje su uplašile Evropu: Koji je domet i da li mogu da dođu do Srbije?

Foto: Ilustracija/

Napad Irana na Kipar u jeku rata na Bliskom istoku izazvao je zabrinutost u Evropi.

Zapadne vlade tvrde da iranske rakete podstiču regionalnu nestabilnost i da bi mogle imati ulogu u budućoj nuklearnoj isporuci – tvrdnju koju Teheran odbacuje.

Zato je pitanje koje se postavlja koliki je domet iranskih raketa?

Najdalekosežnije iranske balističke rakete mogu da pređu između 2.000 i 2.500 kilometara.

To znači da mogu da pogode Izrael, baze povezane sa SAD širom Zaliva i veliki deo šireg regiona. Ali, suprotno tvrdnjama Donalda Trampa i nekih iz njegovog okruženja, ne mogu ni približno da dosegnu teritoriju SAD.

KRATKODOMETNE RAKETE: „PRVI UDAR“

Kratkodometne balističke rakete približno 150 do 800 kilometara. Namenjene su obližnjim vojnim ciljevima i brzim regionalnim napadima.

Ključni sistemi uključuju varijante Fateh, Zolfaghar, Qiam-1 i starije rakete Shahab-1 i Shahab-2.

Njihov kraći domet može biti prednost u kriznim situacijama:

mogu se lansirati u serijama, skraćujući vreme upozorenja i otežavajući preventivno delovanje protivnika.

Iran je primenio ovu taktiku u januaru 2020. godine, kada je ispalio balističke rakete na iračku bazu Ain al-Asad. Nakon što su SAD ubile Kasema Solejmanija, najpoznatijeg iranskog generala.

Napad je oštetio infrastrukturu i ostavio više od 100 američkih vojnika sa traumatskim povredama mozga, pokazujući da Iran može da nanese visoku cenu bez pariranja američkoj vazdušnoj nadmoći.

SREDNJODOMETNE RAKETE: PROMENA GEOGRAFSKE JEDNAČINE

Ako su kratkodometne rakete iranski odgovor brze paljbe, srednjodometne balističke rakete — približno 1.500 do 2.000 kilometara — pretvaraju odmazdu u regionalnu jednačinu.

Sistemi kao što su Shahab-3, Emad, Ghadr-1, varijante Khorramshahr i Sejjil čine osnovu sposobnosti Irana da gađa udaljenije ciljeve, uz novije modele poput Kheibar Shekan i Haj Qassem.

Sejjil se izdvaja kao sistem na čvrsto gorivo, što obično omogućava bržu spremnost za lansiranje u poređenju sa raketama na tečno gorivo — prednost ukoliko Iran očekuje dolazne udare i potrebne su mu otpornije i brže opcije.

Zajedno, ove srednjodometne rakete stavljaju Izrael i širok luk objekata povezanih sa SAD u Kataru, Bahreinu, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima u domet, proširujući i iransku listu meta i izloženost regiona.

KRSTAREĆE RAKETE I DRONOVI SA DOMETOM DO ISTOČNE SRBIJE

Krstareće rakete lete nisko, mogu pratiti reljef terena i često ih je teže otkriti i pratiti — naročito kada se lansiraju zajedno sa dronovima ili balističkim salvama osmišljenim da preopterete protivvazdušnu odbranu.

Smatra se da Iran raspolaže kopnenim i protivbrodskim krstarećim raketama poput Soumar, Ya-Ali, varijanti Quds, Hoveyzeh, Paveh i Ra’ad.

Soumar ima domet od oko 2.500 kilometara. Smatra se da je napravljena od ruske rakete Kh-55 koju je Iran nabavio od Ukrajine 2001. godine.

Raketama tog dometa je i Srbija potencijalno ugrožena.

Vazdušna udaljenost između Teherana i Beograda je oko 2.700 kilometara.

Pored toga, u krugu koji može da dostigne ova raketa su i Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Libija, Sudan, Etiopija, čak i zapadni delovi Kine.

Dronovi dodaju još jedan sloj pritiska. Sporiji od raketa, ali jeftiniji i lakši za lansiranje u velikom broju, jednosmerni napadački dronovi mogu se koristiti u talasima kako bi iscrpeli protivvazdušnu odbranu i držali aerodrome, luke i energetska postrojenja u stanju uzbune satima, a ne minutima. Analitičari smatraju da bi ova taktika zasićenja mogla imati još istaknutiju ulogu ako se sukob produbi.

PODZEMNI „RAKETNI GRADOVI“: PREŽIVETI PRVE UDARE

Broj raketa je važan, ali u dugotrajnom sukobu ključno pitanje je koliko dugo Iran može da nastavi sa lansiranjima nakon što pretrpi udare.

Teheran je godinama učvršćivao delove svog programa u podzemnim skladišnim tunelima, skrivenim bazama i zaštićenim lansirnim lokacijama širom zemlje.

Ta mreža otežava brzo onesposobljavanje iranske sposobnosti lansiranja i primorava protivnike da računaju na to da će deo kapaciteta preživeti čak i veliki prvi talas napada.

Za vojne planere, ta otpornost znači da odluke o daljim napadima na iransku raketnu infrastrukturu nose rizik od produženih razmena, umesto kratke i odlučujuće kampanje.

izvor:Nedeljnik

ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE

RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA

Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox). Na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ