Sutra se navršava 46 godina od smrti Tita: Dan kada je Jugoslavija počela da nestaje

Josip Broz Tito, nepokolebljivi lider socijalističke Jugoslavije, preminuo je na sutrašnji dan, 4. maja 1980. godine u Ljubljani. I to svega nekoliko dana uoči svog 88. rođendana. Na čelu zemlje se nalazio punih 35 godina, od 1945. odnosno od 1963. kao predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Već tada mnogi su njegovu smrt doživeli kao početak kraja jugoslovenske države.

Danas, 46 godina kasnije, period njegove vladavine se kod velikog dela građana bivših republika seća sa nostalgijom. Kao vreme mira, relativne stabilnosti, ekonomskog napretka i međunarodnog ugleda.

Od partizanskog komandanta do maršala i predsednika

Tito je na čelo Jugoslavije izbio pobedom u Drugom svetskom ratu. Oktobra 1944. oslobodio je Beograd uz ključnu pomoć Sovjetske armije, ali i zapadnih saveznika. Predvodio je najmasovniji i najuspešniji pokret otpora u okupiranoj Evropi zapadno od sovjetskih granica – Narodnooslobodilačku vojsku i partizanske odrede Jugoslavije.

Na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu novembra 1943. dodeljeno mu je zvanje maršala.

Posle rata, kao proslavljeni ratni lider, decenijama je upravljao zemljom, uživajući veliki ugled širom sveta, naročito nakon što je postao jedan od osnivača i vođa Pokreta nesvrstanih.

Život pre slave

Rođen je najverovatnije 7. maja 1892. u Kumrovcu, na granici Hrvatske i Štajerske, kao sedmo od petnaestoro dece. Otac Franjo bio je Hrvat, majka Marija Slovenka. Umesto 7. maja, za vreme njegove vladavine kao rođendan se slavio 25. maj – Dan mladosti, uz velike manifestacije i čuvenu štafetu mladosti na stadionu JNA.

Kao mlad čovek učio je bravarski zanat u Sisku, a potom je u potrazi za poslom radio širom Austrougarske, Nemačke i Češke. U Prvom svetskom ratu borio se na Drini i u Galiciji, gde je ranjen i zarobljen.

Kraj rata dočekao je u Rusiji, gde se oženio i svedok je bio Oktobarske revolucije (iako kasnije zvanične biografije nisu uvek bile precizne po tom pitanju).

U Kraljevinu SHS vratio se 1920. godine.

Radio je kao mehaničar i sindikalni aktivista, a ubrzo se potpuno posvetio radu Komunističke partije Jugoslavije. Hapšen je i robijao u Lepoglavi i Mariboru. Krajem 1937. postaje generalni sekretar KPJ, a Moskva ga definitivno prihvata kao lidera 1940. godine.

Ključni momenti vladavine

•  1948.  godine odbio je Staljinovu Rezoluciju Informbiroa i uveo Jugoslaviju na „treći put“.

•  Pedesetih godina zemlja je primala značajnu američku vojnu i ekonomsku pomoć, što je omogućilo visoke stope rasta.

•  Zajedno sa Nehruom i Naserom osnovao je Pokret nesvrstanih.

•  Ustavom iz 1974. godine dodatno je decentralizovao zemlju, uveo doživotno predsedništvo i sistem konsenzusa koji će kasnije pokazati sve svoje slabosti.

Iako se danas mnogi sećaju Titovog doba sa nostalgijom, činjenica je da je ustavnim rešenjima iz 1963. i 1974. postavio temelje koji su znatno olakšali kasnije razgrađivanje Jugoslavije.

Njegovoj sahrani 8. maja 1980. u Beogradu prisustvovalo je više od 200 državnika i visokih ličnosti iz celog sveta. Retko viđen međunarodni respekt.

ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE

RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA

Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox). Na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ