DIREKTOR “UIKS”-a MILE JANDRIĆ: Humanost i bezbednost su integrisani u sistem krivičnih sankcija

Iza zatvorskih zidina u Srbiji danas se ne odvija samo izvršenje kazne, već i pokušaj da se ljudi nakon odslužene kazne vrate društvu spremni za novi početak.

Od modernizacije zatvora i borbe protiv prenatrpanosti, preko bezbednosti i rada komandira, do resocijalizacije osuđenika kroz obrazovanje, sport i stručne obuke – sistem izvršenja krivičnih sankcija poslednjih godina prolazi kroz velike promene.

O tome kako funkcionišu srpski zatvori, koliko je teško održati ravnotežu između bezbednosti i ljudskih prava. Zašto su „nanogice“ bez GPS-a i šta se krije iza naziva „srpski Alkatraz“, govori v.d. direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS), Mile Jandrić.

Foto:Kurir

1. Koliko kazneno-popravnih ustanova ima u Srbiji i koliko ljudi se nalazi u njima?

Na teritoriji Srbije trenutno funkcioniše 29 zavoda za izvršenje krivicnih sankcija različitog tipa – zatvorenog, otvorenog i poluotvorenog, uključujući ustanovu za žene, zavode za maloletnike i Specijalnu zatvorsku bolnicu. U ovom trenutku u sistemu se nalazi 11.247 lica lišenih slobode, od čega je 10.741 muškarac i 506 žena. U taj broj ulaze osuđena i pritvorena lica, maloletnici, kao i osobe na merama obaveznog lečenja, kao i prekršajno kažnjena lica.

2. Da li Srbija prati evropske standarde u izvršenju krivičnih sankcija?

Sistem je od 2012. godine do danas doživeo „tektonske“ promene jer to i jeste tako bez imalo preuveličavanja. Uloženo je mnogo u unapređenje uslova smeštaja, bezbednosti i poštovanja ljudskih prava. To potvrđuju i izveštaji Evropskog komiteta za sprečavanje torture. Humano izvršenje kazne i bezbednost nisu suprotstavljeni ciljevi, već deo istog sistema koji mora da funkcioniše profesionalno i odgovorno.

3. Koliko se ulagalo u modernizaciju zatvora?

Srbija je nekada bila među zemljama sa najvećom prenatrpanošću zatvora u Evropi. Danas je situacija znatno drugačija zahvaljujući izgradnji novih objekata i rekonstrukciji postojećih. Izgrađeni su moderni kompleksi u Pančevu i Kragujevcu, renoviran je Okružni zatvor u Beogradu, a novi paviljoni grade se u Zabeli i Sremskoj Mitrovici,m. A posebno smo ponosni na činjenicu da smo u potpunosti rešili pitanje smeštajnih kapaciteta u KPZ za žene u Požarevcu, gde su izgrađeni moderni paviljoni za zatvoreno i poluotvoreno odeljenje. Paralelno, sa tim, su unapređeni uslovi rada za zaposlene, obnovljena su oprema i vozni park u zavodima.

4. Koji su danas najveći izazovi sistema?

Kao i većina evropskih država, suočavamo se sa rastom broja lica lišenih slobode.

Dovoljno je reći da se od prošle godine po prvi put na listi zemalja sa nedovoljnim kapacitetima nalazi i Švedska.

Ipak, Srbija je već pet godina među zemljama sa adekvatnim kapacitetima. Problem i dalje predstavlja neujednačena opterećenost pojedinih zavoda, zbog čega nastavljamo izgradnju novih objekata.

Zatvor foto:Pixabay

5. Koliko je teško zaposliti i zadržati ljude u zatvorskom sistemu?

Od 2018. godine zaposleno je više od 1.700 novih službenika, od čega gotovo 900 u Službi za obezbeđenje. Trenutno su otvoreni konkursi za prijem još 100 novih pripadnika obezbeđenja u osam zavoda u zemlji. Kontinuirano ulažemo u obuku zaposlenih jer moderan zatvorski sistem zahteva stručan i profesionalan kadar.

6. Koliko je važna resocijalizacija osuđenika?

To je jedan od ključnih ciljeva sistema. U saradnji sa Savetom Evrope uvedeni su specijalizovani programi tretmana za osetljive kategorije osuđenika, uključujući maloletnike, žene i osobe sa problemima mentalnog zdravlja. Osuđenicima su dostupne i stručne obuke za deficitarna zanimanja – od zavarivača i stolara do frizera i krojača. Sertifikati koje dobijaju ne sadrže podatak da su stečeni u zatvoru kako bi se izbegla stigmatizacija pri zapošljavanju.

7. Da li takvi programi daju rezultate?

Prema našim podacima, stopa povrata smanjena je sa 73 na oko 60 odsto. Najveći doprinos tome dale su upravo programi tretmana i stručne obuke. Međutim, istakao bih samo da čak ni najbolji tretman u ustanovi ne može da ima dugotrajan pozitivan uticaj na osuđeno lice ukoliko društvo nije spremno da ga prihvati i pomogne mu.

8. Koliko su sport i kultura važni u zatvorima?

Veoma važni. U zavodima se organizuju sportske, kulturne i umetničke sekcije. Imamo festivale literarnog stvaralaštva, likovne kolonije i brojne sportske aktivnosti. Posebno smo ponosni na uspehe šahovskih sekcija – osuđenici iz Padinske skele i maloletnici iz Kruševca nedavno su osvojili prvo mesto na Evropskom prvenstvu u onlajn šahu za lica lišena slobode u muškoj, odnosno kategoriji omladinaca.

Zatvor Foto:Pixabay

9. Nedavno je zabeleženo bekstvo iz zatvora u Prokuplju. Koliko su takvi incidenti česti?

Svaki vanredni događaj se ozbiljno analizira. Pokrenuti su disciplinski postupci protiv odgovornih službenika i sproveden je inspekcijski nadzor. Međutim, treba imati u vidu da kroz sistem godišnje prođe više od 20.000 ljudi i da su bekstva veoma retka, zbog čega se naši zatvori smatraju među bezbednijima u Evropi.

10. Šta je takozvani „srpski Alkatraz“?

Reč je o Posebnom odeljenju za organizovani kriminal u KPZ Zabela. Tamo trenutno kaznu služi 11 osuđenika. Režim je stroži, ali su im garantovana sva prava propisana zakonom – od poseta i dopisivanja do rada, slobodnog vremena i pravne zaštite.

11. Kako funkcionišu „nanogice“ za kućni zatvor?

Elektronski nadzor ne koristi GPS. Sistem funkcioniše tako što registruje da li se osuđeni nalazi u prostoru u kojem mora da boravi. Ukoliko napusti dozvoljenu zonu ili pokuša da ošteti uređaj, poverenik odmah dobija obaveštenje. Ovakve sankcije omogućavaju osuđenima da zadrže posao i porodične veze, a istovremeno smanjuju troškove države i negativne posledice boravka u zatvoru.

12. Kako se borite protiv korupcije u sistemu?

Za nezakonito postupanje nema tolerancije. Uniforma i pozicija nikoga ne štite od odgovornosti. Potrebni su nam profesionalni ljudi koji poštuju zakon i rade u interesu Sistema, pravde i države.

13. Koji su prioriteti Uprave u narednom periodu?

Jedan od najvećih prioriteta je izgradnja novog objekta Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu kapaciteta 500 mesta. Nastavićemo sa modernizacijom sistema, unapređenjem materijalnih uslova i tretmanskog rada sa osuđenicima.

14. Šta biste poručili građanima koji zatvorski sistem vide samo kroz incidente?

Naš posao nije uvek vidljiv javnosti, ali se zasniva na humanosti i profesionalnosti. Tokom pandemije (korona virusa) među prvima smo omogućili osuđenicima komunikaciju sa porodicama putem video-poziva, organizovali zaštitu zdravlja i redovno informisali javnost.

Javnost treba da zna da je zatvorski sistem u pogledu svih parametara ostvario ogroman napredak.

Cilj sistema nije samo bezbednost osuđenih i pritvorenih lica, već i stvaranje uslova da se ljudi nakon kazne vrate društvu i ne ponove krivična dela.

izvor:KURIR

ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE

RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA

Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox). Na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ