Vesna je JEDINA PREŽIVELA PAD AVIONA sa 10.000 metara, a evo kako je NASLUTILA TRAGEDIJU: “Činilo se kao da znaju da će umreti”

Vesna Vulović ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina osoba koja je preživela pad sa najveće visine bez padobrana

Poslednjih godina jedva je sastavljala kraj sa krajem, pritisnuta zdravstvenim problemima.

Kolale su razne teorije zavere: da se nesrećni JAT-ov avion nije srušio zbog podmetnute bombe, već ga je slučajno oborila raketa čehoslovačke protivvazdušne odbrane. Da nije leteo na više od 10 hiljada metara, nego na manje od sto, i tako dalje.

Legendarnu stjuardesu vređale su takve priče, jer je samo ona znala šta je preživela.

A Vesna Vulović jedina je preživela nemoguće, tog 26. januara 1972. godine na letu od Stokholma za Beograd. Koji se završio iznad češkog sela Srpska Kamenica, odnoseći u smrt 27 ljudi.

Prva informacija bila je jeziva: poginuli su svi putnici aviona kompanije “Air India”, koji se juče srušio u Ahmedabadu neposredno po poletanju za London.

Njih 242. Međutim, nekoliko časova kasnije stigla je vest koja je malo ublažila veliku tragediju – jedna osoba ipak je preživela. Nekim čudom, nekako… Priča je mnoge podsetila na ono što se desilo pre 53 godine, kada je, takođe nekim čudom, nekim Božjim ukazom, stjuardesa Vesna Vulović jedina ostala živa posle eksplozije JAT-ovog aviona na nebu tadašnje Čehoslovačke.

“Žena koja je prevarila smrt”… Tako su je opisivali strani novinari. Pala je sa neba, sa 10 hiljada metara. Sa 10.160 metara, da budemo precizni. Bez padobrana. I danas je neverovatno kako je uspela da preživi.

Zarobljena u repu aviona DC-9, koji je eksplodirao u vazduhu i srušio se u snegom prekriven šumski deo planine. Preživela je zahvaljujući specifičnim okolnostima koje su ublažile udar. A spasio ju je šumar Bruno Honke, koji je slučajno čuo vrisak.

Žena koja je prevarila smrt

Jugoslavija se tada prvi put suočila sa velikom avionskom tragedijom čije su žrtve bile njeni državljani. Istraga je utvrdila da je uzrok bila bomba, koju je najverovatnije podmetnula ustaška emigracija, iako i danas postoje određene kontroverze i različite teorije o događaju. Na primer, da je letelicu greškom oborila čehoslovačka vojska… U svakom slučaju, jedna od najvećih jugoslovenskih misterija.

Beogradska stjuardesa Vesna Vulović baš tog januara je napunila 22 godine.

Sekundarna posada aviona JAT-a na letu 367 od Stokholma za Beograd, sa zaustavljanjima u Kopenhagenu i Zagrebu, stigla je u Dansku 25. januara u jutarnjim satima. Vesna je kasnije pričala da ona nije ni bila planirana za let, ali ju je JAT zamenio za drugu stjuardesu koja se isto zvala. Bila je uzbuđena što prvi put putuje u Dansku.

Posada je imala slobodno celo popodne i sledeće jutro.

Vesna je poželela da razgleda grad, ali su njene kolege insistirale da idu u šoping. “Svako je želeo da kupi nešto za svoju porodicu, pa sam morala da idem u kupovinu sa njima. Činilo se kao da znaju da će umreti. Nisu razgovarali o tome, ali sam videla… Osećala sam. A kapetan nije želeo da izlazi. Tokom doručka, kopilot je govorio o svom sinu i ćerki, kao da niko drugi nema decu.”

Češko selo sa srpskim imenom

Avion je poleteo iz Stokholma i sleteo na aerodrom u Kopenhagenu, gde su se Vulovićeva i njene kolege ukrcale. “Videla sam sve putnike i posadu kako napuštaju avion. Jedan čovek je izgledao užasno iznervirano. Nisam ga samo ja primetila. I ostali članovi posade su ga videli, kao i upravnik stanice. Mislim da je taj čovek stavio bombu u prtljag, da je prijavio torbu u Stokholmu. Izašao u Kopenhagenu i nikada se nije ponovo ukrcao na let”.

Nekih 45 minuta nakon uzletanja sa piste, u četiri sata popodne i jedan minut, eksplozija se probila kroz prtljažnik.

Avion se raspao nad planinskim predelom na granici između Češke i tadašnje Istočne Nemačke, iznad sela Srpska Kamenica (Srbska Kamenjice). Sve ima svoje razloge, pa možda i naziv naselja, koje su osnovali Lužički Srbi u 11. veku.

Kako je Vesna preživela?

Istražitelji su utvrdili da su je kolica sa hranom zarobila u zadnjem delu, koji se odvojio od ostatka letelice i srušio na zemlju, ali ne na ravno. Veruje se da je deo trupa, sa Vesnom unutra, sleteo pod uglom na snegom i gustom šumom pokrivenu nizbrdicu. Što je ublažilo pad. Imala je i sreće zbog svog inače niskog krvnog pritiska. Brzo se onesvestila nakon što se u kabini smanjio pritisak, a to sprečilo srčani udar.

Delovi tela padali su sa neba na krovove kuća, pisali su mediji. A ona je jedina preživela strašnu nesreću… Pronašao ju je meštanin Bruno Honke, koji je čuo kako vrišti među ostacima olupine. Njena tirkizna uniforma bila je prekrivena krvlju. Honke je bio lekar za vreme Drugog svetskog rata i uspeo je da je održi u životu dok nisu stigli spasioci.

Ničega se nije sećala

Obe noge bile su slomljene. Imala je i tri slomljena pršljena, od kojih jedan potpuno smrskan, frakturu karlice, nekoliko polomljenih rebara i amneziju. Njeni roditelji izjavili su da je saznala za nesreću dve nedelje nakon što se dogodila. Onesvestila se kada joj je lekar pokazao naslove u novinama, nakon čega su morali da joj daju sredstva za smirenje.

Poslednja stvar koje je mogla da se seti bilo je pozdravljanje putnika dok su se ukrcavali u avion.

Lečila se u praškoj Centralnoj vojnoj bolnici do 12. marta, nakon čega je prebačena u Beograd. Ponuđena joj je hipnotička inekcija koja bi joj pomogla da prespava let nazad za Jugoslaviju. Ali je odbila, objasnivši da se ne plaši letenja jer se nije ni sećala nesreće.

Beogradu, njena bolnička soba bila je pod 24-časovnom policijskom zaštitom.

Vlasti su se plašile da će počinioci, koji su postavili bombu u avion, možda pokušati da je ubiju kao jedinog svedoka. Niko nije smeo da je vidi osim lekara i roditelja.

Imala je nekoliko operacija koje su joj pomogle da ponovo hoda. To se desilo deset meseci nakon pada, ali je do kraja života hramala. I kičma je ostala trajno iskrivljena. “Niko nije očekivao da živim ovako dugo”, izjavila je 2008. Oporavak je pripisala svojoj “srpskoj tvrdoglavosti” i ishrani koju je imala u detinjstvu – čokolada, spanać i riblje ulje.

Postala je i globalni fenomen. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina osoba koja je preživela pad sa tolike visine.  A priznanje joj je u Londonu dodelio čuveni “Bitls” Pol Mekartni.

Pad aviona foto:Pixabay

To nije bilo slučajo, jer je još od tinejdžerskih godina obožavala “Bube iz Liverpula”.

Osećaj krivice do kraja ju je proganjao

Ne treba posebno isticati da je u Jugoslaviji imala status narodnog heroja. Dobila je posebno odlikovanje od Josipa Broza Tita, najpopularniji muzičari posvećivali su joj pesme, postala je i počasni građanin Srpske Kamenice… Unuka Bruna Honkea, rođena šest nedelja nakon nesreće, dobila je ime Vesna u njenu čast.

Već u septembru iste godine stjuardesa je izrazila želju da se vrati na posao.

Avio-kompanija je smatrala da će njeno prisustvo na letovima privući previše publiciteta i umesto toga su joj dali posao pregovarača o teretnim ugovorima.

Nastavila je da radi, navodeći da su se drugi putnici iznenadili kada su je videli na letovima i želeli da sede pored nje, jer su verovali da će im doneti sreću.

“Kad god se prisetim nesreće, doživim snažan osećaj krivice zato što sam je preživela. I to me dovodi do plača. Tada pomislim da možda uopšte nije ni trebalo da preživim”, rekla je mnogo godina kasnije za “Independent”.

Kako je novinarima otkrila, o padu aviona nije razmišljala svakog dana. Ali ju je proganjala krivica jedinog preživelog.

Poslednjih godina jedva je sastavljala kraj sa krajem od penzije koja je iznosila 300 evra.

Jednom prilikom je rekla: “Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak.” Dodala je da njeni roditelji možda ne bi prevremeno umrli da ona nije bila na tom letu. Pošto je nesreća uništila i njen, i njihov život. Pričalo se i da je stan u centru Beograda zamenila manjim, kako bi se izborila sa finansijskim problemima.

“Mnogo je lakše umreti. Mnogo mi je teže bilo da preživim, nego onima koji su umrli. I politika u ovoj zemlji me zamara. Moje srce ne može više da podnese. Dosta mi je”, izjavila je za dansku televiziju.

UMRLA JE PRERANO

Zbog pogoršanog zdrastvenog stanja, 2012. nije mogla da učestvuje na 40-godišnjem pomenu u Srpskoj Kamenici, kojem je do tada redovno prisustvovala.

A krajem 2016. njeni prijatelji bili su zabrinuti, jer je odjednom prestala da se javlja na telefon. Kada su bravari 23. decembra na silu otvorili vrata stana, pronašli su je bez znakova života.

Sahranjena je 27. decembra na Novom groblju u Beogradu.

Preživela je nemoguće, postavši ne nacionalna, već globalna heroina. Ali je, ipak, otišla prerano, sa nepunih 67 godina.

Sama i zaboravljena. Srce nije izdržalo. Više od pet decenija posle pada nesrećnog DC-9, ime Vesne Vulović i dalje stoji u Ginisovoj knjizi rekorda.

ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE

RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA

Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox) na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ

Vaš materijal može postati deo naše priče i pomoći nam da pravovremeno i tačno izveštavamo.