Ujutru 3. septembra 2019. u malom švedskom mestu Edsbyn, Ema Šols se probudila na krik dece. U dnevnoj sobi je već gorelo.

Imao je 31 godinu. Bila je sama sa šestoro dece. Partner je bio na noćnoj smeni.

Dvojica najmlađih sinova, Albin i Oliver, već su bili dole. Ema je sišla bosih nogu, zaštitila ih sopstvenim telom, iznela ih napolje i zaključala vrata da se ne vrate. Kad je otvorila ulaz, kiseonik je nahranio vatru. Došlo je do eksplozije. Leđa su joj planula.

Nije stala.

Stepenice su već gorele. Popela se po njima. Četvoro dece je bilo na spratu. Najmlađa, tada jednogodišnja Moli, stajala je u krevetiću i plakala kroz dim. Ema ju je uzela i iznela. Deca su izašla preko balkona i merdevina. Svih šestoro je ostalo neozleđeno.

Ema je pala napolju. Opekotine su pokrivale 93 odsto tela. Koža sa tabana i ruku se odvajala. Lekari su je uveli u veštačku komu. Tri nedelje je bila na respiratoru. Prošla je više od 20 operacija i brojne transplantacije kože. Šanse da preživi takve opekotine su minimalne.

Kad se probudila, prvo pitanje nije bilo kako izgleda, niti da li će hodati.

Pitala je: „Da li su moja deca živa?“

Jesu. Sva šestoro.

Kasnije je rekla rečenicu koja se u Švedskoj i dalje citira: „Ako sam ih rodila šestoro, izvući ću ih šestoro.“

Godine 2020. na gala večeri „Svenska hjältar“ dobila je nagradu Spasilac godine. Napisala je knjigu „Ožiljke nosim sa ponosom“. Kaže da ne voli reč heroina. Kaže da je samo uradila ono što radi majka.

Ana Šolc foto:AI ilustracija

Deca su je posle meseci bolnice prvo jedva prepoznala. Moli nije htela da joj priđe. Ema je to razumela. Danas kaže da ožiljke ne krije. Da su dokaz da su sva šestoro izašla.

To nije priča o vatri. To je priča o instinktu koji ne pita koliko košta telo.

 

Rikošet

ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE

RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA

Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox). Na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ