Miris dezinfekcionih sredstava za većinu ljudi simbolizuje čistoću, zdravlje i sigurnost. Za mnoge preživele iz nacističkih koncentracionih logora, taj miris i danas predstavlja snažan okidač traumatičnih sećanja. Jedno od takvih svedočenja dolazi od Mari, žene koja je kao mlada devojka 1944. godine deportovana u logor Auschwitz-Birkenau.
Aušvic foto:Pixabay
„OVO ĆE MALO DA BOLI“: Kako su vojnici kiselinom ‘dezinfikovali’ žene u Aušvicu
Po dolasku u logor, novopridošle žene su, prema njenim rečima, prošle kroz takozvani „prijemni postupak“ koji je formalno predstavljen kao higijenska mera.
U praksi, taj postupak je imao za cilj potpuno ponižavanje, zastrašivanje i fizičko iscrpljivanje zatvorenica. I to već u prvim satima boravka u logoru.
Žene su bile prisiljene da se odreknu ličnih stvari, odeće i spoljašnjih obeležja identiteta.
Uslovi su bili hladni, grubi i sprovođeni uz stalne povike i pretnje stražara. Mari svedoči da su zatvorenice bile dovedene u stanje potpune bespomoćnosti, gde je strah bio jednako snažan kao i fizička patnja.
Posebno traumatičan deo tog procesa odnosio se na upotrebu jakih hemijskih sredstava, koja su navodno služila za „dezinfekciju“.
Ta sredstva su primenjivana bez obzira na stanje kože i bez ikakve medicinske brige, što je kod mnogih žena izazvalo ozbiljne povrede, dugotrajne zdravstvene posledice i trajne traume. U tom trenutku, kako navodi svedokinja, postalo je jasno da se iza jezika sanitarnih propisa krije svesno nanošenje patnje.
Nakon tog postupka, žene su bile primorane da obuku nasumično podeljenu odeću, često neodgovarajuću, prljavu i neprilagođenu ranama i iscrpljenosti. Usledili su dugi sati stajanja na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove. Kao i prvi radni zadaci, iako su mnoge bile fizički nesposobne.
Mari navodi da posledice tog „dočeka“ nisu bile samo trenutne.
Mnoge žene su se u narednim danima razbolele, neke su umrle od iscrpljenosti i infekcija, dok su druge ostale trajno obeležene – fizički i psihički. Za nju lično, te povrede su značile i nemogućnost da kasnije ima decu, kao i doživotnu osetljivost na mirise hemikalija koje je podsećaju na logor.
Posle oslobođenja 1945. godine, čak i medicinska pomoć je kod preživelih izazivala strah. Jer su pojmovi poput „pranja“ i „dezinfekcije“ bili duboko povezani sa zlostavljanjem. Tek sa vremenom, u sigurnim uslovima, mnogi su uspeli da ponovo uspostave osnovno poverenje u ljude i negu.
Ovo svedočenje podseća da su u nacističkim logorima čak i pojmovi koji se u civilnom životu vezuju za zdravlje i red bili pretvoreni u instrumente nasilja.
Istoričari ističu da je upravo ta zloupotreba „administrativnog jezika“ jedan od razloga zašto je važno stalno govoriti o ovim zločinima – kako bi se sprečilo njihovo zaboravljanje i ponavljanje.
Sećanje na žrtve i preživele Holokausta, poručuje Mari, nije samo čin poštovanja, već i odgovornost sadašnjih generacija.
„OVO ĆE MALO DA BOLI“: Kako su vojnici kiselinom ‘dezinfikovali’ žene u Aušvicu
ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE
RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA
Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox). Na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ
Budite naši oči i uši na terenu — zajedno pravimo verodostojne vesti!
Hvala vam na poverenju!
DETALJNIJE NA PORTALU RIKOŠET!
RIKOŠET
Budite uvek informisani
Pratite najnovije vesti iz Rikošet-a. Rikošet nezavisni internet portal. Vesti bez cenzure.
Pratimo se i na društvenim mrežama gde nam možete slati materijale sa lica mesta.
Strogo je zabranjeno preuzimanje teksta u celosti ili njegovih delova bez navođenja i linkovanja izvora Rikoset.rs
Čitajte portal Rikoset.com, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
Sve najnovije i najbrže vesti iz rubrike crne hronike, sveta pratite jednim klikom.
Rikoset/newsnews24.hz
Dodaj komentar