KADA JE HLEB KOŠTAO DVE MILIJARDE U SRBIJI je hleb koštao dve milijarde: Hiperinflacija u Srbiji devedesetih „Nosili smo novac u kesama, a vraćali se praznih ruku.“

Srbija devedesetih

Nakon raspada SFRJ početkom 1990-ih, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), koju su činile Srbija i Crna Gora, ušla je u turbulentno razdoblje:

• Raspad države
• Ratovi u Hrvatskoj i Bosni
• Ekonomske sankcije UN-a
• Izolacija od sveta
• Pucanje tržišta i industrije
• Zloupotreba Narodne banke

U tom periodu, Srbija je doživela jednu od najgorih hiperinflacija u svetskoj istoriji.

Šta je hiperinflacija?

Hiperinflacija je stanje u kojem cene rastu nekontrolisano, čak i nekoliko puta u toku jednog dana.

U Srbiji, inflacija je dostigla stopu od 313 miliona procenata na mesečnom nivou (decembar 1993), što je drugi najgori slučaj u istoriji ekonomije, odmah posle Zimbabvea i Mađarske.

Foto:Rikošet ilustracija

Dve milijarde za hleb

Jedna od najšokantnijih posledica hiperinflacije bilo je to da je hleb — osnovna životna namirnica — u jednom trenutku koštao i preko dve milijarde dinara.

Kako je do toga došlo?

• Štampanje novca bez pokrića: Država je neprekidno štampala novac da bi isplaćivala penzije, plate, subvencije…
• Dinar je gubio vrednost iz dana u dan, pa su cene rasle doslovno iz sata u sat.
• Ljudi su trčali u prodavnice čim prime platu da kupe bilo šta pre nego što novac postane bezvredan.

Život u doba apsurdne inflacije

• Plata od 10 milijardi dinara: Mogla je da kupi jedva hleb, mleko i cigarete.
• Novac se nosio u kesama, džakovima, a ne u novčanicima.
• Banke su štampale novčanice sa sve većim brojevima: 10 miliona, 500 miliona, 5 milijardi…
• Ljudi su crtali stripove ili šaljive poruke na novčanicama, jer su bile bezvredne.
• Kurs dolara se menjao i više puta dnevno — „crni kurs“ je bio jedini realan.

 Simboli tog vremena

• Novčanica od 500 milijardi dinara (izdata 1993).
• Grafiti: „Ako vidiš 1 dinar, stavi ga pod staklo — to je istorija.”
• Trgovina se obavljala u markama, cigaretama ili bonovima za benzin.
• Ljudi su radije kupovali zalihe hrane nego štedeli u dinarima.

Uzroci inflacije (ekonomski i politički)

1. Ratni budžeti: Ogromna sredstva trošena su na vojne potrebe i ratne operacije.
2. Ekonomske sankcije UN (1992–1995): SRJ je bila u potpunoj izolaciji.
3. Gubitak tržišta bivše Jugoslavije: Industrija je izgubila tržišta i sirovine.
4. Finansiranje deficita štampanjem novca: Narodna banka, pod političkom kontrolom, više nije imala nezavisnost.
5. Nedostatak stranih rezervi i investicija: Niko nije ulagao u državu pod sankcijama i haosom.

Narodna strategija preživljavanja

• Trgovina „na crno“: Pijace su cvetale, naročito „buvlje pijace“.
• Veze i poznanstva: Da bi se kupio hleb, često je bilo potrebno „znati nekoga“.
• Slanje novca iz inostranstva (dijaspora) bio je spas za mnoge porodice.
• Rad u devizama (nemačke marke) i čuvanje dolara ispod dušeka.

Kada je kriza stala?

U januaru 1994. uveden je tzv. „novi dinar“, vezan za nemačku marku. Reformu je sproveo Dragoslav Avramović, tada guverner Narodne banke.

To je privremeno zaustavilo hiperinflaciju, stabilizovalo cene i omogućilo ljudima da ponovo koriste novčanike umesto kesa.

ZA JOŠ VESTI IZ CRNE HRONIKE KLIKNITE OVDE

RIKOŠET DOJAVA SA LICA MESTA

Pošaljite nam fotografije, video snimke, informacije ili svedočanstva putem u DM (inbox) na instagram stranici RIKOŠETA. KLIK OVDE DA POŠALJEŠ

Vaš materijal može postati deo naše priče i pomoći nam da pravovremeno i tačno izveštavamo.